Каспар Давид Фридрих
Каспар Давид Фридрих је био немачки романтичар пејзажиста рођен 5. септембра 1774. у Грајфсвалду у Померанији, која је тада била део Шведске. Био је шесто од десеторо деце Адолфа Готлиба Фридриха, произвођача свећа, и његове супруге Софи Доротеје Бечли. Његова породица се преселила у Дрезден када је имао седам година, где је стекао рано образовање и уметничко образовање.
Године 1798. Фридрих је уписао Академију у Копенхагену, где је студирао код Јенса Јуела и научио да слика у неокласичном стилу. У Дрезден се вратио 1804. године и постао члан Дрезденске академије лепих уметности. Фридрих се оженио Каролин Бомер 1818. године и заједно су имали троје деце.
Фридрихове слике су познате по својим драматичним и контемплативним пејзажима, на којима се често налази усамљена фигура која размишља о пространству природе. Био је под утицајем немачког романтичарског покрета, који је наглашавао емоције, машту и индивидуализам. Други утицаји на његов рад укључују филозофију Имануела Канта и књижевност Јохана Волфганга фон Гетеа.
Фридрихова техника је укључивала сликање танким слојевима уљане боје на платну, што му је омогућило да створи сјајан и атмосферски ефекат. Често је користио пригушену палету боја, наглашавајући природну лепоту пејзажа преко било које одређене теме.
Фридрихово дело је имало значајан утицај на развој немачког романтизма и утицало је на многе касније уметнике, укључујући експресионисте. Његове слике су и даље веома цењене због своје емоционалне моћи и техничке вештине.
Ево пет Фридрихових најважнијих слика:
-
„Луталица изнад мора магле“ (1818) – Ова култна слика приказује усамљену фигуру која стоји на врху стеновите провалије и гледа на огроман, магловит пејзаж. Постала је једна од најпознатијих слика романтизма.
-
„Опатија у Оаквооду“ (1810) – Ова слика приказује напуштену готичку опатију у пустом, зимском пејзажу. То је опседајуће и меланхолично дело које одражава Фридрихову фасцинацију рушевинама и пропадањем.
-
„Крст у планинама“ (1808) – Ова слика приказује једноставан дрвени крст који стоји усред стеновитог планинског пејзажа, обасјан блиставим заласком сунца. То је снажан израз вере и лепоте природе.
-
"Море леда" (1823-24) - Ова слика приказује масивни ледени брег окружен узбурканим морем. То је живописан и драматичан приказ моћи и опасности природе.
-
„Излазак месеца над морем“ (1822) – Ова слика приказује пун месец који излази изнад мирног мора, са једрилицом у даљини. То је спокојно и медитативно дело које хвата узвишену лепоту природног света.