Марианне вон Верефкин
Маријана фон Верфкин (1860-1938) била је руско-немачка уметница позната по свом доприносу развоју експресионизма и учешћу у различитим уметничким групама почетком 20. века.
Рођена у Тули, Русија, фон Верфкин је била ћерка богатог војног официра и мајка која је била пијаниста. Одрасла је у привилегованом окружењу и стекла је класично образовање, студирајући музику, књижевност и језике. У младости је такође показивала интересовање за цртање и сликање, али њени родитељи нису одобравали уметност као занимање за жену.
Године 1880. фон Верфкин се преселила у Санкт Петербург да би остварила своје уметничке тежње. Студирала је код Иље Репина, познатог руског сликара, и била је под великим утицајем његовог реалистичког стила. Године 1892. упознала је Алексеја фон Јавленског, још једног Репиновог ученика, који је постао њен сапутник, а на крају и муж. Заједно су напустили Русију и настанили се у Минхену у Немачкој.
У Минхену, вон Верефкин и Јавленски су се укључили у различите групе уметника, укључујући Плави јахач, покрет који је настојао да се одвоји од академске традиције и прихвати нови, изражајнији стил уметности. Вон Верефкин је такође био повезан са Неуе Кунстлервереинигунг Мунцхен (Удружење нових уметника Минхена), које је укључивало уметнике као што су Василиј Кандински и Франц Марк.
Рани рад Фон Верфкинове карактерисао је реалистички стил, али се постепено кретала ка изражајнијем, апстрактнијем стилу. Експериментисала је са бојом и формом, често користећи смеле, интензивне нијансе и поједностављене облике. На њен рад утицало је и интересовање за спиритуализам и мистицизам.
Најважније Вон Верефкинове слике укључују:
-
„Олуја“ (1904): Ова слика се сматра једним од раних фон Верфкинових ремек-дела. Одликује га олујни пејзаж са драматичним, усковитланим облацима и осећајем напетости и нелагоде.
-
„Руска певачица“ (1907): Ова слика приказује жену у традиционалној руској ношњи која пева великим интензитетом. Светле, живе боје и стилизовани облици преносе осећај енергије и емоција.
-
„Црна Богородица“ (1910): Ова слика приказује средњовековну статуу Девице Марије. Вон Верефкинова употреба тамних, мрачних боја и искривљених облика ствара осећај мистерије и поштовања.
-
„Аутопортрет са лампом“ (1910): Овај аутопортрет приказује фон Верфкина са лампом, стварајући драматичан контраст између светлости и сенке. Поједностављене, угаоне форме и интензивне боје дају осећај интроспекције и интензитета.
-
„Тхе Мандрилл“ (1912): Ова слика приказује мандрила, врсту примата, у смелом, стилизованом облику. Интензивне, живе боје и поједностављени облици стварају осећај енергије и покрета.
У закључку, Маријана фон Верфкин је била важна фигура у развоју експресионизма и њен рад одражава њено интересовање за спиритуализам и мистицизам. Њене слике одликују смеле боје и поједностављене форме, преносећи осећај емоција и интензитета. Њена најзначајнија дела су „Олуја“, „Руска певачица“, „Црна девица“, „Аутопортрет са лампом“ и „Мандрил“.