Царл Спитзвег
Карл Шпицвег је био познати немачки сликар из доба бидермајера, рођен 5. фебруара 1808. у Унтерпфафенхофену, у Баварској. Његови родитељи су били Франц Шпицвег, богати фармер, и Елизабет Фајфер. Као дете, Карл је био заинтересован за сликање и цртање и прве лекције је добио од свог оца, који је био вешт уметник аматер.
1827. Шпицвег се преселио у Минхен да би студирао фармацију и почео да похађа часове сликања у своје слободно време. Убрзо је развио страст за сликањем и одлучио је да се тиме бави као каријером. Године 1830. напушта студије фармације и почиње да ради као самостални уметник.
Шпицвег се 1834. оженио Емили Зајдел, са којом је имао двоје деце, али је брак окончан разводом 1854. Касније се поново оженио и добио још једно дете.
Шпицвег је имао много пријатеља у уметничкој заједници, укључујући сликара Едуарда Шлајха старијег и колекционара уметности Франца фон Ленбаха. На њега су такође утицали романтични сликар Каспар Давид Фридрих и холандски мајстори, посебно Јан Вермер.
Шпицвегове слике често су приказивале свакодневни живот и духовите сцене друштва средње класе, са фокусом на појединачне ликове и њихове необичне карактеристике. Познат је по коришћењу светлих боја, пажње посвећеној детаљима и хировитом стилу.
Шпицвег је током своје каријере радио на различитим локацијама, укључујући Минхен, Беч и Париз, где је провео време проучавајући и излажући своја дела.
Шпицвегове слике оставиле су значајан траг у свету уметности, а његов стил је утицао на касније генерације уметника. Његова дела су позната по својој безбрижности и шарму, и нуде јединствен увид у културу средње класе из доба бидермајера.
Ево пет најважнијих слика Карла Шпицвега:
-
Књишки мољац (1850): Ова слика приказује човека заокупљеног читањем, окруженог књигама и папирима. То је једно од најпознатијих Шпицвегових дела и одражава интелектуализам и љубав према учењу који су карактерисали еру бидермајера.
-
Сиромашни песник (1839): Ова слика приказује отрцано обученог песника како седи у поткровљу, окружен књигама и разбијеном вазом. То је потресан коментар о борбама уметника током периода бидермајера.
-
Гавран (1845): Ова слика приказује жену у мрачној соби, окружену злослутним сенкама и гаврана који седи на грани. То је прогањајуће и атмосферско дело које показује Шпицвегово мајсторство расположења и емоција.
-
Љубавно писмо (1855): Ова слика приказује жену која чита писмо док седи на клупи у башти. То је романтична и идилична сцена која дочарава невиност и лепоту периода бидермајера.
-
Медени месец (1856): Ова слика приказује младеначки пар на меденом месецу, окружен цвећем и пејзажом. То је радосно и оптимистично дело које слави радости љубави и брака.