Класицизам
Класицизам је западни уметнички покрет који се првенствено заснивао на древном грчком и римском стилу и у великој мери позајмио из ренесансе. Фаворизовао је класичне идеале лепоте, разума, формалности, равнотеже, хармоније и реда; ставила је акценат на идеалне људске пропорције. Класицизам се ослањао на уздржаност у употреби боје, пропорција и скале. Често су га представљале фигуре које су биле у идеалном облику, врло детаљне и голе. Класицизам је био реакција против барокне уметности и њене употребе боја, покрета, сензуалности и драмске тематике. У класицизму се боја често користила да представља хармонију и ред. Централни фокус класицизма био је на људском телу и његовим пропорцијама. Користио је елементе архитектуре, скулптуре и сликарства да би представио природу кроз људско тело. Класицизам је био доминантан уметнички покрет у западној цивилизацији све до периода романтизма. Период класицизма био је обележен доминацијом разума и логике. Уметници су настојали да на својим сликама прикажу лепоту без емоција и страсти, како би пренели осећај смирености и хармоније. Класицистички уметници желели су да изразе сопствене мисли и ухвате основну суштину ствари, уместо да копирају или једноставно прикажу предмете онако како су посматрани. Стил је био формалан и прецизан, али му је недостајало емоција и покрета. Основно језгро класицистичког покрета било је уверење да уметност треба да приказује природу како би се образовала и усавршавала људска бића. Крајем 17. века класицизам се почео ширити из северне Европе, посебно Француске, у сваки други део западне Европе.