Рана ренесанса
Уметност из периода између 1300. и 1450. године назива се рана ренесанса. Термин разликује овај период од високе ренесансе која се догодила касније у 16. веку. Сходно томе, термин рана ренесанса односи се на сликарство, скулптуру и архитектуру који показују све већу тенденцију ка натурализму, а не апстрактној декорацији. Рана ренесанса била је време промена на многе друге начине, од почетка хуманизма до краја феудализма. Било је то време када су уметнике почели више занимати сопствени осећаји него причање прича или представљање стварности. Постали су индивидуалисти који су имали нове идеје о томе како треба стварати уметност. Покушавали су да сликају оно што осећају. Већина уметника тог периода започели су као помоћници у радионицама. Њихови мајстори су их научили како да сликају, али били су слободни да експериментишу са сопственим идејама и техникама. Пошто су сликари имали такву слободу, почели су да раде независно један од другог. Постали су специјалисти, сликајући изнова један предмет, попут верских предмета, портрета или пејзажа. То им је омогућило да развију сопствене стилове. Рана ренесанса није оно што људи обично мисле да јесте, јер је започела у различито време на различитим местима.